| |
Deutch Amerikanische Freundchaft
Močvara, Zagreb
11. septembar 2010.
|
22. septembar 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
DAF je nemački elektro-pank bend koji je osnovan pre tridesetdve godine. Zvuk, koji se sastojao samo od sintisjzera i anolognih semplova sa živim bubnjem i glasom, nije se menjao do danas. Svi tekstovi imaju satiričnu notu i parodija su reči i fraza koje se svakodnevno upotrebljavaju, pogotovu u medijima. Imali su uticaj na dosta bendova tokom protekle tri decenije.
Jednina prilika da se ode na koncert ovog benda je bila da se zaputite u Zagreb 11. septembra u klub Močvara. Naš izbor je bio voz, mada u boljoj organizaciji možete iznajmiti i neki kombi, koji je isplativ samo kad vas ima najmanje osam. Voz je najjeftinija varijata ali i najmučnija, jer vas čeka put od osam sati. Posle višesatnog klackanja stignete nekoliko sati pred koncert, što je sasvim dovoljno da se malo prošetate Zagrebom, pojedete nešto i častite sebe sa nekoliko krigli Ožujskog piva, izbegnite Karlovačko.
Uzbudjenje polako raste dok se približavamo obali Save na kojoj se nalazi Močvara. Klub je na lepom mestu. Deo koji je napolju je dobro pokriven a unutra su dve prostorije, jedna velika u kojoj se održavaju koncerti i jedna manja gde je šank. Ispred Močvare je gužva u kojoj nailazimo na još ljudi iz Beograda. Nažalost svega nas petnaestak je došlo iz Srbije. S obzirom koliko ljudi sluša ovaj bend to je sramotno malo. Na koncert je došlo oko petsto ljudi. Dok se sala polako puni primećujem da u publici ima najmanje mladih, dve trećine čini stara grada, koja je došla da sluša DAF. Neki verovatno čekaju već tri decenije da ovaj bend dodje na naše prostore pa neka je to i u Zagreb. Mi nismo te sreće, Beograd neće verovatno nikada videti ovaj koncert. Na scenu prvi izlazi bubnjar Robert Görl, za njim pevač Gabriel "Gabi" Delgado-López.
 |
Sa zvučnika ide matrica, Robert počinje da udara u bubanjeve a Gabi se dohvatio mikrofona. Masa počinje da skače. Nismo dugo čekali da zapeva Der Mussolini a u publici je nastao pravi haos i oduševljenje. U prvim redovima je bilo skoro nemoguće stajati mirno jer su svi bili nabijeni adrenalinom i spremni za skakanje. Većina je pokušavala da dodirne Gabija koji je s vremena na vreme pružao ruke ka publici pozdravljaući se sa ljudima. |
Bio sam potpuno iznenadjen energijom koju poseduje Gabi na bini. Sve vreme je skakao i polivao se flašama vode. Podsetilo me je na snimke njihovih koncerata iz osamdesetih. Skoro sve je isto sem što mu se malo promenio glas, ipak ima preko pedeset godina. Komunikacija sa publikom je bila odlična svi su bili u transu. Svu energiju sa bine je uspeo da prenese na nas. Čak mi se u jednom trenutku naježila koža slušajući Sato-Sato i Alle Gegen Alle uživo. Koncert je bio pun pogodak. Jedina zamerka ide zvuku koji je mogao biti za nijansu bolji i što je trajao svega sat i po. Pozadi se mnogo čistije čulo nego u prvim redovima.
Nakon fenomenalne svirke afterpati je bio zadovoljavajuci. DJ je malo šarao po žanrovima od oldshool EBM-a do domaćih bendova, ali je umeo da ubode po dve do tri pesme za redom dok vas ne preseče sa nekim sranjem pa opet pusti nešto dobro. U četiri nas izbacuju iz kluba. Neki idu kući a neki na stanicu, do polaska voza je još dva sata. Taksijem, jedinim prevozom u zoru, do grada na klopu pa na stanicu. Povratak je trajao sat manje nego dolazak ali smo lakše podneli zadovoljni onim što smo doživeli.
tekst i fotografije- nenad bekvalac
|
|
|
|
